Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    •  
    • ADVERTISING
      •  
      •  
    • Xiaomi - Mi Mix uređaji

    •  
    • Priča kako je Xiaomi i zbog čega napravio Mi Mix uređaje i aplikaciju Mi Home.

      Pre sedam godina, Liu De, suosnivač kompanije “Šaomi”, došao je do zaključka da budućnost mobilnih telefona predstavljaju nadolazeći smartphone uređaji.

      Apple je svima pokazao put, pa zašto onda tražiti neki drugi?

      Što je značilo, dalje je rezonovao, da bi eventualno unapređivanje postojećih, klasičnih modela, bilo samo gubljenje vremena. Tako je uspeo da ubedi svoje saradnike da je neophodno usredsrediti se na pravljenje dobrih telefona, a po prihvatljivoj ceni, uz prethodno maksimalno promovisanje putem Interneta.

      Ispostavilo se da im je logika bila itekako ispravna. Za samo četiri godine ova kineska kompanija postala šesti najveći prodavac mobilnih telefona na svetu, a njena vrednost procenjena na 46 milijardi dolara.

      Internet of Things 

      Kako je ideja bila uspešna, u međuvremenu su i druge firme uvidele u kom se pravcu razvijaju stvari i pojavili su se novi, baš veliki igrači, koji su osvojili ne samo kineska srca, već i srca celog sveta.

      Kompanije poput “Huawei” ili “Oppo” dovele su čelne ljude “Šaomi”-ja da razmisle o novoj ideji. Jednom su bili uspešni... Ali šta sad? 

      Onda je spomenuti Liu De još jednom pokazao da, na neki način, vidi dalje od ostalih.

      Mi Mix uređaji

      Naime, uočio je da je Internet of Things koncept sledeća velika stvar, a ključnu ulogu u tome morao bi da ima uređaj koji danas poseduju manje-više svi na planeti - pametni telefon.

      Zato su, za početak, počeli da kupuju i osnažuju manje kompanije, njih ukupno 77 - proivođače kućnih aparata, koji mogu da budu povezani putem interneta, a potom krenuli da osmišljavaju smartphone potpuno drugačiji od svih postojećih.

      I uspeli su u svojoj nameri! Njihov model Mi Mix praktično da nema masku na prednjoj strani, tako da displej zauzima 93 % vidljive površine, što je daleko više od bilo kog drugog telefona. Osim što je poprilično "cool", postoji i portfolio raznih kučnih uređaja, proizvedenih u tim kćerkama-firmama, a opet integrisanim u jedan sistem, jer je razvijena i aplikacija Mi Home.

      Ukratko, već sada je moguće da kupite recimo frižider, usisivač ili aparat za kafu, i da njima upravljate mobilnim telefonom. Zvuči šašavo, ali tako je, i samo je pitanje dana kada to zapravo više i neće biti vest.

      A onda će Liu De, i njemu slični, morati da smišljaju nešto novo…

    •  
    •  
    • Komentari

    •  
    •  
      • Mozaik

      • Prehodnica IPhone-a

        Ma koliko neka ideja bila velika i pametna, ponekad je - posebno kada je reč o tehnološkim inovacijama - više od njene suštine, značajniji trenutak u kojem se pojavila. Recimo, japanska kompanija Casio je još 1984.godine predstavila ručni sat AT-550 koji je, pored klasičnog tela s kazaljkama, imao i mali digitron sa touchscreen ekranom, dakle apsolutno revolucionarnu novinu, ali osim što se mnogi zaluđenici u tehniku i danas na forumima s nostalgijom sećaju tog modela, reakcija tržišta zapravo uopšte nije bila adekvatna. Posebno ako se ima u vidu da mu ni cena nije bila ...

    •  
     
    •  
    • ADVERTISING
      •