Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    •  
    • ADVERTISING
    • Google zna sve

    •  
    • Da, istina je - Google zna o nama više nego što možemo i da zamislimo. Ima informacije o tome gde nameravamo da putujemo, koje knjige želimo da čitamo, za koji klub navijamo. Može čak i da predvidi šta ćemo radimo sutra.  
       
      Ali, iako zvuči prilično zlokobno i zavrenički, zapravo i nije. Sve što on "zna" zasniva se na informacijama koji sami dajemo o sebi.
       
      Bilo da koristimo Chrome, smartphone koji radi na Android platformi ili YouTube. Jer, svi ti servisi su u istom vlasništvu, a sistem je osmišljen tako da beleži i pamti sve naše aktivnosti. Pa, sigurno ste i sami primetili da Google sam nastavlja rečenicu koju ste započeli prilikom internet pretrage, čak nudi i predloge u slučaju da niste baš sasvim sigurni šta treba da upišete...

      Google (ipak) Poštuje Privatnost 

      Ali kakvu korist Google može da ima od svih tih podataka? Budimo realni, mnogo toga što se prikupi na taj način je potpuno beznačajno. Osim, možda, za vlasnika naloga. 
       
      Zato je još u maju 2016.godine lansiran alat My Account, čija je svrha da korisnik sam može da odredi šta će se od informacija o njemu ili njoj prikazivati na Google-ovim prozvodima.
       
      Ispostavilo se da je to dobar potez, pre svega jer je stvoren utisak da se nečija privatnost ipak ceni, pa je zato nedavno stigla i nova, znatno unapređena verzija, koja je dobila ime My Activity.
       
      Razlike su brojne, bez obzira što se pošlo od iste ideje - postojanja jednog mesta, nazovimo ga kontrolni meni, sa kojeg se dalje upravlja nalogom.
      Između ostalog, sada je moguće imati uvid u sve što ste ikada radili preko bilo kog Google-ovog servisa. I ne samo to, ukoliko ne želite da se vidi da ste posetili određeni sajt ili slušali neku pesmu putem YouTube-a, jedan klik je dovoljan - i te informacije će nestati iz naloga. Takođe, korisnik može sam  da uključi ili isključi personalizovane oglase.
       
      Na osnovu postojećih informacija, pretraživanih tema i slično, sistem predlaže postavku reklama, ali istovremeno i dopušta zabranu njihovog prikazivanja.  
      Sad je samo na vama da sve to i primenite. Ili ostavite da bude kao i do sada. A Google će već znati šta je najbolje za vas...
    •  
    •  
    • Komentari

    •  
    •  
      • Mozaik

      • Prehodnica IPhone-a

        Ma koliko neka ideja bila velika i pametna, ponekad je - posebno kada je reč o tehnološkim inovacijama - više od njene suštine, značajniji trenutak u kojem se pojavila. Recimo, japanska kompanija Casio je još 1984.godine predstavila ručni sat AT-550 koji je, pored klasičnog tela s kazaljkama, imao i mali digitron sa touchscreen ekranom, dakle apsolutno revolucionarnu novinu, ali osim što se mnogi zaluđenici u tehniku i danas na forumima s nostalgijom sećaju tog modela, reakcija tržišta zapravo uopšte nije bila adekvatna. Posebno ako se ima u vidu da mu ni cena nije bila ...

    •  
     
    •  
    • ADVERTISING
      •