Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    •  
    • ADVERTISING
      •  
      •  
    • Digital Detox

    •  
    • Biti offline je nova vrsta luksuza za koju su ljudi spremni da plate.

      Na osnovu jednog nedavnog istraživanja, koje je obavio sajt Mobile Insurance, došlo se do pomalo zastrašujućeg podatka - čovek 21. veka provodi 90 minuta dnevno gledajući u svoj smartphone. To je 23 dana godišnje, odnosno 3,9 godina tokom života.

      Od države do države, statistika se razlikuje, ali ustanovljeno je da ljudski vek, u proseku, iznosi negde oko 72 godine. Ako se pretpostavi da dete svoj prvi pametni telefon može da dobije za deseti rođendan, znači da od preostale 62 godine, ljudi skoro 7 procenata vremena koje im je dato na ovoj planeti potroše uz tu spravu. Poređenja radi, to je više nego tokom školovanja u gimnaziji ili studiranja na fakultetu.

      Zato i nije preterano reći da je naša civilizacija postala digitalno zatrovana. Uostalom, čak i ako sebe ne smatrate osobom koja je toliko zavisna od smartphone-a, samo pogledajte naokolo i obratite pažnju šta najveći broj ljudi radi dok stoji na semaforu, sedi u kafiću, čeka na stanici i slično. Jasno, gleda u telefon... I eto tih 90 minuta dnevno.

      Naravno, mnogi su toga svesni i zato traže način da se oslobode navike koja je u značajnoj meri počela da im utiče na život i ponašanje. Otuda nastanak svojevrsnih lečilišta, objekata u prirodi, potpuno lišenih savremene tehnologije, gde je najmodernije sredstvo koje se koristi za pisanje - pisaća mašina. Dalje, postoje i specijalne soli za kupanje, koje navodno čiste telo i um od štetnih digitalnih uticaja.

      Ironično je da su dostupne čak i aplikacije koje imaju istu svrhu -  ShuttApp ili AppDetox. Međutim, verovatno je u u tom pokušaju digitalne detoksikacije najdalje otišla švajcarska kompanija Punkt, sa svojim „glupim“ telefonom MP01. Ovaj uređaj ima samo dve funkcije - da obavlja pozive i šalje, odnosno prima poruke. Baš kao što je bilo nekad. Nema kamere, aplikacija, GPS-a, dakle apsolutno ničeg što odlikuje savremene modele. I prodaja im, za sada, dobro ide. Jer, kako kažu, biti Offline je nova vrsta luksuza, a ljudi su spremni da plate za to...   

    •  
    •  
    • Komentari

    •  
    •  
      • Mozaik

      • Prehodnica IPhone-a

        Ma koliko neka ideja bila velika i pametna, ponekad je - posebno kada je reč o tehnološkim inovacijama - više od njene suštine, značajniji trenutak u kojem se pojavila. Recimo, japanska kompanija Casio je još 1984.godine predstavila ručni sat AT-550 koji je, pored klasičnog tela s kazaljkama, imao i mali digitron sa touchscreen ekranom, dakle apsolutno revolucionarnu novinu, ali osim što se mnogi zaluđenici u tehniku i danas na forumima s nostalgijom sećaju tog modela, reakcija tržišta zapravo uopšte nije bila adekvatna. Posebno ako se ima u vidu da mu ni cena nije bila ...

    •  
     
    •  
    • ADVERTISING
      •