Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    •  
    • ADVERTISING
      •  
      •  
    • Informatika 2018 i najnoviji trendovi u informatici

    •  
    • Društvo za informatiku Srbije organizovalo je 15 maja 2018. naučno stručni skup INFORMATIKA 2018. Od učesnika, govorili su: Dr Ognjen Pantelić sa Fakulteta organizacionih nauka govorio je  o ERP (Enterprise Resource Planning) sistemima u oblaku. ERP sistemi se danas koriste u velikom broju uspešnih poslovnih sistema i daju podršku poslovnim procesima, prate svetske standarde poslovanja i nude mogućnosti integracije sa drugim alatima neophodnim za poslovanje. Sa razvojem tehnologije i Interneta, pojavila se potreba za dostupnošću podataka bilo gde, bez obzira na uređaj pomoću koga se pristupa podacima. Kao odgovor na potrebe korisnika pojavila su se ERP rešenja na Cloud platformi. Većina vendora danas nude ERP rešenja u „oblaku“. Postoje brojni faktori koje treba uzeti u razmatranje ako se planira prelazak sa klasičnog ERP sistema na Cloud platformu. Zato je važno da se odluka donese na bazi detaljne potreba i mogućnosti koji se nude i koje će se detaljno predstaviti na skupu.
      Dr Žarko Stanisavljević sa Elektrotehničkog fakulteta u predavanju „Savremeni trendovi u oblasti sigurnosti i zaštite podataka“ ukazuje na savremene trendove u oblasti sigurnosti i zaštite podataka. Prikazuju se trenutna situacija u oblasti kriptografije i to: simetričnih blok algoritama, njihovih modova funkcionisanja, asimetričnih kriptografskih algoritama i kriptografiji zasnovanoj na eliptičnim krivama (ECC). 
       
      Dr Đorđe Krivokapić sa FON-a i Danilo Krivokapić iz SHARE findacije u predavanju „Uticaj GDPR-a na IT sektor u Srbiji“ ukazuju na krupne promene u zaštiti podataka o ličnosti. GDPR kao Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti uspostavlja novi pravni okvir koji propisuje način korišćenja podataka o ličnosti građana EU i kompanija koje posluju sa sedištem u okviru EU. Početkom primena GDPR-a, 25. maja 2018. godine svaka organizacija koja za poslovne svrhe obrađuje podatke građana iz EU moraće da uskladi svoje poslovanje sa novim pravilima i zaštiti podataka o ličnosti , čak i ako joj je sedište izvan teritorije EU. Na skupu će se detaljno objasniti: ko u Srbiji mora da sprovodi GDPR, šta treba da se uradi u pripremi, postupak prijave bezbednosnih incidenata, kako je moguć transfer ličnih podataka iz EU i dr.
      Petar Bogojević, diplomirani inženjer i Vukašin Vlahović diplomirani ekonomista iz kompanije Saga New Frontier Group održali su predavanje LOKACIJSKI SERVISI U SLUŽBI MARKETINGA I PRODAJE. Oni ukazuju da su rast broja mobilnih uređaja, njihova svakodnevna upotreba i sve veći prelazak na bežične tehnologije otvorili put da se u poslednjih 10 godina razviju tehnologije lociranja uređaja u zatvorenom prostoru. Tehnologije lociranja zasnovane na WiFi-u su doživele najveću komercijalnu eksploataciju usled svoje jednostavnosti, prisutnosti i niske cene implementacije. SagaGFence (G#) rešenje demonstrira kako se signali dobijeni kroz WiFi mrežu, sa mobilnih uređaja, tableta i računara mogu iskoristiti za bolje razumevanje obrazaca kretanja korisnika u objektu od interesa. Kasnije, službe za unapređenje poslovnih procesa mogu iskoristiti dobijene podatke, uporediti ih sa podacima dobijenim iz drugih sistema i dobiti novu sliku o svom poslovanju.
       
      Srećko Miodragović iz kopanije ComTrade govori na temu“ ICO (initial coin offering) - inicijalna ponuda coina/tokena“. Inicijalna ponuda coina/tokena, je vrlo slična koncepcijski IPO-u (Inicitial Public Offering proceduri koja je poslednji korak pred izlazak na berzu neke kompanije. Ogroman broj startap kompanija poslednjih godina upravo preko ICO je organizovalo prikupljanje sredstava za realizaciju svojih projekata. Tehnološki, u 99% slučajeva se ICO realizuje preko Ethereum blockchain-a, uz prikupljaljnje Ether-a (inače kripto valute na Ethereum mreži), i uz dobro napisane pametne ugovore (smart contract).
       
       
       
       
    •  
    •  
    • Komentari

    •  
  •  
    •  
    • ADVERTISING
      •