Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    • Održan Tech 4 Good dan - Microsoft pouzdan partner civilnom sektoru

    •  
    • Microsoft Srbija i Fondacija za nove komunikacije Dokukino, uz podršku TechSoup Balkans i Kuće ljudskih prava, organizovali su druženje sa predstavnicima civilnog sektora - „Tech 4 Good“ - sa ciljem upoznavanja neprofitnih organizacija sa širokim spektrom profesionalnih Microsoft alata koji su im dostupni besplatno.

      „Tech 4 Good“ organizovan je sa idejom da se predstavnici civilnog sektora upoznaju sa novostima vezanim za programe donacija koje Microsoft nudi nevladinim organizacijama.

      U tom kontekstu, Microsoft kreira programe i podržava projekte čiji je zadatak osnaživanje zajednica na globalnom nivou, kroz primenu ICT alata. Osnovna strategija „Tech 4 Good“ programa bazirana je na onome gde Microsoft može da ponudi najviše - doniranje savremenih tehnologija nevladinim organizacijama, kako bi one lakše i efikasnije ostvarivale svoju ulogu u razvoju civilnog sektora, i postizale dobre  rezultate u sferama u kojima čine dobrobit za zajednicu u kojoj su formirane.

    •  
    •  
    • Komentari

    •  
    •  
    •  
      • Microsoft

        Beogradska kancelarija Microsofta počela je sa radom 2002. godine. Te godine su predstavnici Vlade Republike Srbije potpisali sporazum o strateškoj saradnji u oblasti IT-ja sa Bilom Gejtsom. Ovaj ugovor o strateškom partnerstvu predstavlja osnovu dugoročne saradnje, čiji je glavni cilj stimulacija naučnog i tehnološkog razvoja na svim nivoima u Srbiji. Od svog osnivanja do danas, domaća ...
      • Microsoft

        Beogradska kancelarija Microsofta počela je sa radom 2002. godine. Te godine su predstavnici Vlade Republike Srbije potpisali sporazum o strateškoj saradnji u oblasti IT-ja sa Bilom Gejtsom. Ovaj ugovor o strateškom partnerstvu predstavlja osnovu dugoročne saradnje, čiji je glavni cilj stimulacija naučnog i tehnološkog razvoja na svim nivoima u Srbiji. Od svog osnivanja do danas, domaća kancelarija Microsofta ostvarila je zavidne rezultate, definišući tako značajne pomake u razvoju lokalnog IT tržišta. Tu je najpre legalizacijska kampanja tokom koje je, samo u prvom talasu, licenciran Microsoftov softver na 30.000 računara u državnoj administraciji, dok je kompanija donirala softverske pakete za 50.000 računara u akademskim ustanovama. Domaća kancelarija Microsofta zaslužna je i za lokalizaciju najpopularnijih Microsoftovih proizvoda - operativnog sistema Windows XP i paketa za poslovnu produktivnost Microsoft Office. Od aprila 2004. ovdašnji korisnici računara mogu da upotrebljavaju ove programe na jeziku koji najbolje poznaju - na srpskom. Pri tom su ključni programi iz Office sistema (Word, Excel, Powerpoint i Outlook) dostupni na oba naša pisma: ćirilici i latinici. Time je zaokružena Microsoftova ponuda za stone računare namenjena domaćim korisnicima, a projekat lokalizacije predstavlja značajan doprinos povećanju produktivnosti domaćeg korisnika, boljem razumevanju novih tehnologija, ali i očuvanju našeg jezika i kulture. Pored toga, u Beogradu je septembra 2005. otvoren Microsoftov razvojni centar, jedan od šest u svetu. Njime rukovodi Bodin Drešević, Microsoftov veteran i jedan od naših najuspešnijih IT stručnjaka u svetu. Otvaranje Razvojnog centra i povratak Bodina Dreševića najslikovitije govore o ozbiljnosti namera Microsofta u našoj zemlji i predstavljaju veliko priznanje beogradskoj kancelariji. Uspešni projekti, priznati na najvišem nivou korporacije, poput prepoznavača rukopisa ugrađenih u najnovije verzije Windowsa ili online pretraživača knjiga, promovišu i ucrtavaju Srbiju kao važnu tačku na tehnološkoj mapi sveta. Za više informacija posetite www.microsoft.com/scg

    •