Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    • 100. broj časopisa Refoto

    •  
    •  

      Ovog januara iz štampe je izašao jubilarni 100. broj časopisa za kulturu fotografije Refoto. Tim povom 29. januara je održana konferencija za medije u prostorijama Tanjuga na kojoj je bilo reči o tome kako je ovaj časopis nastao, kako se razvijao i šta se planira za naredni period. Časopis se prvi put pojavio pod imenom Foto 1996. godine. Iz štampe su izašla tri broja, da bi nakon toga usledila pauza, uslovljena opšte poznatim problemima koji su zadesili zemlju. Ipak, redakcija nije mirovala, tako da se 2001. pojavljuje novi broj, ovoga puta sa promenjenim nazivom, Refoto, pod kojim je eto izašao i aktuelni 100. broj. Na skoro 10.000 strana, sa do sada objavljenih 28.084 fotografija i sa tradicijom od 17 godina,

      Refoto je ostvario i prevazišao osnovnu ideju koju su imali oni koji su ga osmislili, a to su: Slobodan Vukadinović, Dragoljub Tošić, Mitar Trninić i Vladimir Červenka. Ideja časopisa Refoto jeste da na stručan, informativan, aktuelan i razumljiv način objasni suštinu uređivačkog koncepta, pobudi radoznalost ljubitelja fotografije, pre svega, i privoli ih da i sami učestvuju u kreiranju sadržaja.

      Izlazak 100. broja redakcija časopisa Refoto dočekuje i sa brojnim planovima vezanim za budući razvoj. Na stranama jubilarnog broja  časopisa Refoto prikazane su odabrane fotografije autora koji su na neki način obeležili određeni broj. Kriterijum nije bilo objavljivanje na naslovnoj strani niti pripadnost određenoj kategoriji, već jedan razlog, koji časopis već dugi niz godina uporno i beskompromisno sprovodi, a to je dobra fotografija.

       

       

       

      Sagovornici:

      Slobodan Vukadinović, osnivač časopisa Refoto

      Milan Živoković, glavni urednik časopisa Refoto

      Darko Stanimirović, izvršni urednik časopisa Refoto

       
      www.refoto.rs
    •  
    •  
    • Komentari

    •  
    •  
    •  
      • Refot B

        REFOT B je preduzeće za izdavaštvo, marketing i trgovinu. Osnovano je 1990. godine sa sedištem u Beogradu. Od samog početka bavi se prodajom foto opreme i izdavanjem fotografskih publikacija. Već 20 godina REFOT B je ekskluzivni zastupnik i distributer NIKON foto opreme za područje Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Danas, osim Nikon-a REFOT B je ekskluzivni uvoznik i ...
      • Refot B

        REFOT B je preduzeće za izdavaštvo, marketing i trgovinu. Osnovano je 1990. godine sa sedištem u Beogradu. Od samog početka bavi se prodajom foto opreme i izdavanjem fotografskih publikacija. Već 20 godina REFOT B je ekskluzivni zastupnik i distributer NIKON foto opreme za područje Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Danas, osim Nikon-a REFOT B je ekskluzivni uvoznik i distributer SanDisk memorijskih kartica, LowePro foto i video torbi i rančeva, Manfrotto i Gitzo stativa, Sanyo i Eneloop punjača i baterija, Profoto studijske rasvete i Spheron sferičnih kamera i forenzičkih rešenja, Telefunken digitalni ramovi, National Geographic torbe i stativi. U okviru REFOT-a danas posluje i REFOT M sa sedištem u Skoplju, Makedonija i REFOT BH sa sedištem u Banja Luci, BiH. REFOT B Pčinjska 15a, 11000 Beograd, Srbija tel: +381 11 64 56 151, 30 87 004, 744 70 36, 744 70 38 fax: +381 11 786 0234 e-mail: info@refot.com U cilju pružanja pune podrške kupcima u okviru REFOT B posluje NIKON SERVIS, jedini licencni servis na našim prostorima. NIKON SERVIS je u pogledu tehničke obučenosti, brzine i kvaliteta opravke na zavidnom nivou. Preduzeće NIKON SERVIS se nalazi u Beogradu ulici Deli Radivoja 1. Telefoni Nikon servisa su: 011/782-30-37 011/782-30-17 011/782-30-28 011/644-79-58 REFOT M 50 Divizija, br 30a/1, 1000 Skopje, Macedonia, tel: +389 2 3215 985, 3215 984, 3215 745 e-mail: info.mak@refot.com REFOT BH Tarasa Ševčenka 1, 78000 Banja Luka, BiH, tel: +387 51 324 440, 324 441, fax: +387 51 324 445 e-mail: info.bh@refot.com Tešanjska 24a, Avaz Twist Tower 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina tel: +387 33 260 455 fax: +387 33 260 456 e-mail: info.bh@refot.com

    •