• Održana Konferencija "Intelektualna svojina i Internet"

    •  
    • Na trećoj godišnjoj konferenciji "Intelektualna svojina i Internet", održanoj 1. juna, na Pravnom fakultetu u Beogradu, veliku pažnju privukla su predavanja, ali i diskusije sa publikom. Teme Konferencije bile su odgovornost hosting provajdera za povredu žiga, dokazivanje u postupku rešavanja sporova povodom registracije naziva internet domena, povreda žiga na društvenim mrežama, prekogranična prenosivost onlajn sadržaja, emitovanje i reemitovanje radio i TV programa preko Interneta i autorsko-pravni režim nastave na daljinu.

      Konferenciju su organizovali Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“.

      U uvodnom predavanju Roja Arendsa (Roy Arends), vodećeg naučnog istraživača Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve, okupljeni su mogli čuti manje poznate činjenice o nastanku Interneta, a potom i potrebi da se on reguliše dodeljivanjem

      U prvom panelu pod nazivom “Nazivi internet domena i žigom zaštićene oznake, predstavljena su tri naučna rada koja se bave ovom temom.

      Ključne tačke referata “Odgovornost hosting provajdera za povredu žiga - pravni okvir i praksa u Republici Srbiji” prezentovao je prof. dr Mario Reljanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“, pojasnivši da se žig prilikom elektronskog poslovanja tretira prema pravilima naznačenim u aktuelnom Zakonu o trgovini. Hosting provajderi naime nisu odgovorni ako se njihovi klijenti nesavesno služe tuđim ili žigom koji ima sličnosti sa tuđim u slučaju da provajderi ove okolnosti nisu svesni.

      “Dokazivanje u postupku rešavanja sporova povodom registracije naziva internet domena” publici je pojasnio dr Marko Jovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Po njegovim rečima u ovakvim sporovima tužilac je dužan da dokaže da je titular imena pod kojim je registrovan sporni domen, zatim sličnost ili istovetnost imena svoje kompanije ili brenda sa istim, kao i da je druga strana imala korist od ove radnje i da je nesavesno postupila.

      O “Povredi žiga na društvenim mrežama” govorio je Novak Vujičić, master prava i advokat. U ovom delu internet prostora dolazi do problematičnih upotreba žigova. Dešava se da neko registruje ime poznate kompanije ili proizvoda u nameri sprečavanja njegovog adekvatnog korišćenja ili radi prodaje profila pod tim imenom, obično po visokim cenama. U tom slučaju potrebno je utvrditi osnovanost tužbe, odnosno da li je reč samo o sličnosti žigova ili o namernoj upotrebi tuđih.

      Drugim delom Konferencije, pod nazivom "Autorsko pravo i Internet", predsedavala je prof. dr Marija Karanikić Mirić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a otvorio ga je prof. dr Slobodan Marković, sa istog fakulteta, temom “Onlajn emitovanje i reemitovanje radio i TV programa u Evropskoj uniji”. On je govorio o manjkavostima zajedničkog tržišta u odnosu na regulisanje distribucije lokalnih sadržaja. Emitovanje audio-vizuelnih sadržaja trebalo bi da reguliše Panevropska licenca, međutim u praksi važe ograničenja iz ugovora sa glavnim emiterima ovih sadržaja. Pravni okvir za ovu oblast je u nekoliko segmenata nedovoljno efikasan, počev od drugačije pravne terminologije u različitim članicama Unije, preko potrebe zajedničkog tržišta za lokalnim radio i TV programima.

       

      Prof. dr Dušan V. Popović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorio je o “Autorskopravnom režimu nastave na daljinu: o (ne)adekvatnosti postojećih ograničenja prava“. Prema njegovim rečima na onlajn nastavne aktivnosti primenjuje se Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela iz 1886. godine, koja je poslednji put izmenjena 1971. godine, mnogo pre širenja Interneta. To onlajn edukaciji nameće brojna ograničenja, koja su različita od države do države - negde se tiču samo umnožavanja sadržaja, a negde obuhvataju i citiranje drugih radova ili upotrebu određenih autorskih dela.

      U poslednjoj prezentaciji “Autorskopravni aspekti prekogranične prenosivosti onlajn sadržaja”, dr Sanja Radovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, govorila je o neskladu između principa zajedničkog tržišta u EU i principa teritorijalnosti. Naime, sloboda kretanja omogućava građanima Unije da poslovno ili privatno borave u njenim drugim članicama, ali se javlja dilema kojim zakonima podležu po pitanju korišćenja onlajn sadržaja. 

    •  
    •  
    • Komentari

    •  
    •  
    •  
      • RNIDS - РНИДС

        Регистар националног Интернет домена Србије (скраћено: РНИДС) је стручна, невладина и непрофитна организација образована ради управљања националним Интернет доменима .RS и .СРБ, тако да се остварује општи интерес свих ...
      • RNIDS - РНИДС

        Регистар националног Интернет домена Србије (скраћено: РНИДС) је стручна, невладина и непрофитна организација образована ради управљања националним Интернет доменима .RS и .СРБ, тако да се остварује општи интерес свих грађана Србије, уз поштовање принципа квалитета, ефикасности, независности и транспарентности. Оснивачка скупштина РНИДС-а одржана је 8. јула 2006. Органи РНИДС-а су Скупштина, Управни одбор и директор. Члан РНИДС-а може да постане сваки домаћи правни субјект који плати годишњу чланарину и делегира свог овлашћеног представника за Скупштину РНИДС-а. РНИДС управља регистром националних Интернет домена Републике Србије .RS сагласно одлуци ICANN-а (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), број 07.76 од 11. 09. 2007. ICANN је 8. новембра 2010. прихватио предлог РНИДС-а да ознака .СРБ буде ћирилички домен Србије и доделио ову ознаку нашој земљи за други национални домен на Интернету. Дан Интернет домена Србије је 10. март, датум када је 2008. почела званична регистрација .RS домена. Основни циљ РНИДС-а је да организује управљање националним Интернет доменима. РНИДС управља са пет адресних простора (.RS, .CO.RS, .ORG.RS, . EDU.RS и .IN.RS). Управљање адресним простором .AC.RS препуштено је Академској мрежи Србије, а .GOV.RS препуштен је Управи за заједничке послове републичких органа. Увођење .СРБ домена је у току. РНИДС обавља следеће основне делатности: 1) Техничко и административно управљање Централним регистром домена у оквиру националног TLD-а и IDN-a додељених од стране ICANN-а држави Србији; 2) Одржавање главног DNS сервера за ccTLD и IDN; 3) Управљање јавно доступним WHOIS сервером за националне домене; 4) Успостављање принципа и процедура за рад овлашћених регистара; 5) Прикупљање и јавно објављивање података о развоју националног дела Интернета (у оквирима својих делатности и у складу са циљевима РНИДС-а); 6) Развијање и промоција правила у раду са овлашћеним регистрима у складу са најбољом праксом, користећи искуства других националних регистара; 7) Помоћ при решавању спорова насталих поводом доделе назива домена; 8) Сарадња са сличним регионалним и међународним организацијама; 9) Промоција .RS и .СРБ домена.

    •