Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    • Održana Konferencija "Intelektualna svojina i Internet"

    •  
    • Na trećoj godišnjoj konferenciji "Intelektualna svojina i Internet", održanoj 1. juna, na Pravnom fakultetu u Beogradu, veliku pažnju privukla su predavanja, ali i diskusije sa publikom. Teme Konferencije bile su odgovornost hosting provajdera za povredu žiga, dokazivanje u postupku rešavanja sporova povodom registracije naziva internet domena, povreda žiga na društvenim mrežama, prekogranična prenosivost onlajn sadržaja, emitovanje i reemitovanje radio i TV programa preko Interneta i autorsko-pravni režim nastave na daljinu.

      Konferenciju su organizovali Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“.

      U uvodnom predavanju Roja Arendsa (Roy Arends), vodećeg naučnog istraživača Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve, okupljeni su mogli čuti manje poznate činjenice o nastanku Interneta, a potom i potrebi da se on reguliše dodeljivanjem

      U prvom panelu pod nazivom “Nazivi internet domena i žigom zaštićene oznake, predstavljena su tri naučna rada koja se bave ovom temom.

      Ključne tačke referata “Odgovornost hosting provajdera za povredu žiga - pravni okvir i praksa u Republici Srbiji” prezentovao je prof. dr Mario Reljanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“, pojasnivši da se žig prilikom elektronskog poslovanja tretira prema pravilima naznačenim u aktuelnom Zakonu o trgovini. Hosting provajderi naime nisu odgovorni ako se njihovi klijenti nesavesno služe tuđim ili žigom koji ima sličnosti sa tuđim u slučaju da provajderi ove okolnosti nisu svesni.

      “Dokazivanje u postupku rešavanja sporova povodom registracije naziva internet domena” publici je pojasnio dr Marko Jovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Po njegovim rečima u ovakvim sporovima tužilac je dužan da dokaže da je titular imena pod kojim je registrovan sporni domen, zatim sličnost ili istovetnost imena svoje kompanije ili brenda sa istim, kao i da je druga strana imala korist od ove radnje i da je nesavesno postupila.

      O “Povredi žiga na društvenim mrežama” govorio je Novak Vujičić, master prava i advokat. U ovom delu internet prostora dolazi do problematičnih upotreba žigova. Dešava se da neko registruje ime poznate kompanije ili proizvoda u nameri sprečavanja njegovog adekvatnog korišćenja ili radi prodaje profila pod tim imenom, obično po visokim cenama. U tom slučaju potrebno je utvrditi osnovanost tužbe, odnosno da li je reč samo o sličnosti žigova ili o namernoj upotrebi tuđih.

      Drugim delom Konferencije, pod nazivom "Autorsko pravo i Internet", predsedavala je prof. dr Marija Karanikić Mirić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a otvorio ga je prof. dr Slobodan Marković, sa istog fakulteta, temom “Onlajn emitovanje i reemitovanje radio i TV programa u Evropskoj uniji”. On je govorio o manjkavostima zajedničkog tržišta u odnosu na regulisanje distribucije lokalnih sadržaja. Emitovanje audio-vizuelnih sadržaja trebalo bi da reguliše Panevropska licenca, međutim u praksi važe ograničenja iz ugovora sa glavnim emiterima ovih sadržaja. Pravni okvir za ovu oblast je u nekoliko segmenata nedovoljno efikasan, počev od drugačije pravne terminologije u različitim članicama Unije, preko potrebe zajedničkog tržišta za lokalnim radio i TV programima.

       

      Prof. dr Dušan V. Popović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorio je o “Autorskopravnom režimu nastave na daljinu: o (ne)adekvatnosti postojećih ograničenja prava“. Prema njegovim rečima na onlajn nastavne aktivnosti primenjuje se Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela iz 1886. godine, koja je poslednji put izmenjena 1971. godine, mnogo pre širenja Interneta. To onlajn edukaciji nameće brojna ograničenja, koja su različita od države do države - negde se tiču samo umnožavanja sadržaja, a negde obuhvataju i citiranje drugih radova ili upotrebu određenih autorskih dela.

      U poslednjoj prezentaciji “Autorskopravni aspekti prekogranične prenosivosti onlajn sadržaja”, dr Sanja Radovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, govorila je o neskladu između principa zajedničkog tržišta u EU i principa teritorijalnosti. Naime, sloboda kretanja omogućava građanima Unije da poslovno ili privatno borave u njenim drugim članicama, ali se javlja dilema kojim zakonima podležu po pitanju korišćenja onlajn sadržaja. 

    •  
    •  
    • Komentari

    •  
    •  
    •  
      • RNIDS - РНИДС

        Регистар националног Интернет домена Србије (скраћено: РНИДС) је стручна, невладина и непрофитна организација образована ради управљања националним Интернет доменима .RS и .СРБ, тако да се остварује општи интерес свих ...
      • RNIDS - РНИДС

        Регистар националног Интернет домена Србије (скраћено: РНИДС) је стручна, невладина и непрофитна организација образована ради управљања националним Интернет доменима .RS и .СРБ, тако да се остварује општи интерес свих грађана Србије, уз поштовање принципа квалитета, ефикасности, независности и транспарентности. Оснивачка скупштина РНИДС-а одржана је 8. јула 2006. Органи РНИДС-а су Скупштина, Управни одбор и директор. Члан РНИДС-а може да постане сваки домаћи правни субјект који плати годишњу чланарину и делегира свог овлашћеног представника за Скупштину РНИДС-а. РНИДС управља регистром националних Интернет домена Републике Србије .RS сагласно одлуци ICANN-а (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), број 07.76 од 11. 09. 2007. ICANN је 8. новембра 2010. прихватио предлог РНИДС-а да ознака .СРБ буде ћирилички домен Србије и доделио ову ознаку нашој земљи за други национални домен на Интернету. Дан Интернет домена Србије је 10. март, датум када је 2008. почела званична регистрација .RS домена. Основни циљ РНИДС-а је да организује управљање националним Интернет доменима. РНИДС управља са пет адресних простора (.RS, .CO.RS, .ORG.RS, . EDU.RS и .IN.RS). Управљање адресним простором .AC.RS препуштено је Академској мрежи Србије, а .GOV.RS препуштен је Управи за заједничке послове републичких органа. Увођење .СРБ домена је у току. РНИДС обавља следеће основне делатности: 1) Техничко и административно управљање Централним регистром домена у оквиру националног TLD-а и IDN-a додељених од стране ICANN-а држави Србији; 2) Одржавање главног DNS сервера за ccTLD и IDN; 3) Управљање јавно доступним WHOIS сервером за националне домене; 4) Успостављање принципа и процедура за рад овлашћених регистара; 5) Прикупљање и јавно објављивање података о развоју националног дела Интернета (у оквирима својих делатности и у складу са циљевима РНИДС-а); 6) Развијање и промоција правила у раду са овлашћеним регистрима у складу са најбољом праксом, користећи искуства других националних регистара; 7) Помоћ при решавању спорова насталих поводом доделе назива домена; 8) Сарадња са сличним регионалним и међународним организацијама; 9) Промоција .RS и .СРБ домена.

    •